Духовно насљеђе

Саборни храм у самом центру Билеће, на улици Краља Александра, сазидан је каменом из околине Билеће и освештан 1896. године. Посвећен Светом Сави, духовном и просвјетном заштитнику српског народа, ово је централна богомоља града и мјесто гдје се сваке године обиљежава Савиндан, слава општине Билећа.

Манастир Добрићево убраја се међу најзначајније српске средњовјековне манастире, посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. Изворно се налазио уз ријеку Требишњицу, а 1967. године премјештен је на садашњу локацију у селу Орах, око 12 km јужно од Билеће, уз саму обалу Билећког језера, пред потапање старе долине.

Мала црквица подигнута је крајем деведесетих година прошлог вијека на острву усред Билећког језера, на необичној конструкцији изнад стубова изнад нивоа воде. Препознатљив је симбол језера и једна од најфотографисанијих тачака цијелог краја.

Једнобродна црква од камених блокова са кровом од каменских плоча налази се у долини Трнов До, около 50 метара испод пута Билећа–Гацко. Претпоставља се да је подигнута прије 1389. године, а обнављана је 1795. и 1984. године. Проглашена је националним спомеником Босне и Херцеговине 2006. године.

Позната и као „Мала црква", налази се у старом градском језгру Билеће. Подигнута је 1938. године у византијском стилу, а освештана на Видовдан — датум дубоко уписан у историјско и духовно памћење овог краја.

Подигнута у кругу касарне „Билећки борци" као спомен-обиљежје палим борцима из рата 1991–1995. године, ова црква освештана је 2000. године и представља мјесто сјећања и духовног окупљања припадника Војске.

У селу Пријевор код Билеће налазе се остаци цркве која се, према предању, веже за Хасан-пашу Предојевића из 15. вијека. На остацима грађевине уочљиви су урезани симболи — крстови, полумјесеци и сунца — свједочанство испреплетене вјерске и културне историје овог краја.

Налази се у самом центру Билеће и подигнута је 1895. године на темељима старије џамије. Једнопросторна је по типу градње и представља важан споменик османског насљеђа у граду.

Смјештена у селу Плана, подигнута је 1617. године. Порушена током рата, обновљена је 2013. године и данас је поново у функцији као мјесто окупљања муслиманске заједнице села.

Налази се у насељу Грабовице, а према предању подигао ју је Хасан-паша Предојевић 1572. године. Одликује се ријетким архитектонским елементом — квадратном џамијском кулом (минаретом). Уписана је као културни споменик 1952. године, иако тренутно није у функцији.

У селу Давидовићи налази се средњовјековни камени крст висок око 2,5 метра, дио шире средњовјековне некрополе са стећцима. Овај ријетки споменик свједочи о духовном животу овог краја у средњем вијеку.