Природа, историја и архитектура на једном мјесту.
Једно од највећих и најдубљих вјештачких језера у Босни и Херцеговини, настало изградњом бране Гранчарево 1967. године.
Вјештачка некропола на јужном улазу у Билећу — 462 стећка пресељена 1964. пред потапање долине, највећа овакве врсте у БиХ.
Некропола Гребнице-Бунчићи у Радмиловића Дубрави, село Баљци — 291 споменик уписан 2016. на UNESCO листу свjeтске баштине.
Саборни храм у центру Билеће, освештан 1896. године и посвећен Светом Сави — централна богомоља и мjeсто прославе Савиндана, славе општине.
Мала црквица на острву усред Билећког језера — један од најпрепознатљивијих и најфотографисанијих призора цијелог краја.
Један од најзначајнијих српских средњовjековних манастира, премjештен 1967. на обалу Билећког језера пред потапање старе долине Требишњице.
Средњовjековни манастир из 14. вijека, премjештен 1966. у Петровиће код Никшића пред потапање долине Требишњице Билећким jезером.
Римски муниципиј потопљен 1967. градњом бране — прича о изгубљеном граду чува се у Завичајној збирци Билеће.
Амбијентална цjелина Билеће — историјско јeзгро са традицијском архитектуром, чаршијом и османским насљeђем.
Најзначајнија џамија Билеће, подигнута 1895. на темељима старије грађевине — важан споменик османског насљеђа у самом центру града.
Џамија у селу Плана, подигнута 1617, порушена током рата и обновљена 2013. године — мjeсто традиционално везано за поријекло глумца Емира Кустурице.
Џамија у Грабовицама с ријетким квадратним минаретом, коjу jе, по предању, подигао Хасан-паша Предоjевић 1572. године.
Остаци цркве у селу Пријевор, коjа се, по предању, везуjе за Хасан-пашу Предоjевића из 15. вijека — свjедочанство испреплетене вjерске историjе краjа.
Средњовjековни камени крст висок око 2,5 метра у селу Давидовићи, дио шире некрополе са стећцима.
Остаци старе тврђаве на узвишењу изнад jезера, са панорамским погледом на Билећко jезеро и околне планине.
Заравaн око 6 km од Билеће гдjе jе jула 1876. црногорска и херцеговачка воjска извоjевала jедну од наjвећих побjeда над Османским царством.
Jедна од наjзначаjниjих пећина Републике Српске по геофизичким особинама, на тромеђи села Корита, Долуше и Брестице.
Обрнути понор код Гранчарева коjи сезонски избацуjе воду умjесто да jе гута — jедна од необичниjих крашких поjава овог краjа.
Бjелашница, Баба, Ситница и Видуша — планински вijeнац коjи оквируjе крашке равнице Билеће и нуди панорамске видиковце.
